„Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite. … Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne može odreći.“

Centar za dostojanstven rad nastao je kao izraz težnje da se u Srbiji promovišu navedeni ustavni principi. Visoka stopa nezaposlenosti, neefikasno pravosuđe i nemar i neprofesionalizam različitih drugih organa koji su dužni da se staraju o poštovanju propisa, doveli su do situacije u kojima je zadovoljan zaposleni izuzetak a frustracije i poniženja predstavljaju svakodnevicu na radu. CDR svojim aktivnostima pokušava da takvu situaciju promeni i reafirmiše neke od opšteprihvaćenih principa funkcionisanja socijalnog dijaloga i formiranja socijalne politike u Republici Srbiji.

Sam pojam dostojanstvenog rada je kompleksan, baš kao i pojam ljudskog dostojanstva. Dostojanstven rad u tom smislu obuhvata:

  • Zaštitu ljudskog dostojanstva i drugih ljudskih prava zaposlenih, tj. zaštitu od diskriminacije i zlostavljanja na radu, postojanje bezbedne i zdrave radne sredine i kvalitetnih međuljudskih odnosa.
  • Poštovanje osnovnih prava iz radnog odnosa ili drugog oblika radnog angažovanja. Dostojanstven rad ne sme biti ograničen samo na radni odnos kao oblik radnog angažovanja, već se svakome ko obavlja neku vrstu poslova za poslodavca mora pristupiti na istovetan način. Zakonski okvir regulisanja položaja tih lica je različit, kao i njihova uloga u procesu rada; dostojanstven rad je međutim univerzalni standard ponašanja i tretiranja koji se može i mora primeniti na svako lice.
  • Posebnu zaštitu ranjivih i ugroženih grupa, kao i lica sa posebnim potrebama, u skladu sa njihovom preostalom radnom sposobnošću i poverenim poslovima.
  • Socijalno zadovoljstvo zaposlenih, koji se neće osećati iskorišćeno, obespravljeno, podređeno, nevažno. Partnerski odnos sa poslodavcem ne podrazumeva zanemarivanje odnosa subordinacije prema zaposlenom; naprotiv, teorije o dostojanstvenom radu upućuju kako se njegova sadržina može odrediti tako da služi razvoju kvalitetnijih odnosa između poslodavca i zaposlenih, povećanju produktivnosti i boljoj organizaciji rada, na zadovoljstvo svih strana koje učestvuju u procesu rada.
  • Razvijanje i poštovanje kolektivnih prava zaposlenih; usavršavanje socijalnog dijaloga kako u mikrosredinama tako i u širim okvirima, uključujući i nacionalni nivo.

Smatramo da se ove komponente dostojanstvenog rada mogu ostvariti kroz konkretne aktivnosti koje obuhvataju angažovanje svih relevantnih subjekata: zaposlenih, poslodavaca, države i širih akademskih i stručnih krugova koji se bave izučavanjem radnog i socijalnog prava.

CDR se konkretno zalaže za:

  • Preispitivanje različitih odredbi pozitivnog zakonodavstva koje se konstantno zloupotrebljavaju u praksi, kao i temeljnu reformu radnog prava u Republici Srbiji zasnovanu na poštovanju principa međunarodnog prava i standarda primenjenih u Evropskoj uniji.
  • Približavanje statusa „zaposlenog lica“ i „radno angažovanog lica“ i davanje šire palete osnovnih prava radno angažovanim licima.
  • Zasnivanje trajnih i kvalitetnih mehanizama socijalnog dijaloga između sindikata i poslodavaca.
  • Promovisanje „tripatrizam plus“ modela socijalnog dijaloga i šire uključivanje različitih društvenih grupa u proces oblikovanja politike zapošljavanja i socijalne politike.
  • Šire angažovanje države u nadzoru nad primenom propisa i efikasnije sankcionisanje njihovog kršenja.
  • Stvaranje dobrih praksi inkluzije i afirmativne akcije, kao i trajnih mehanizama saradnje države, sindikata i poslodavaca sa organizacijama civilnog društva.
  • Stvaranje, održavanje i unapređivanje atmosfere tolerancije i mirnog rešavanja sporova.

KONTAKT:
cdwserbia@gmail.com

Saradnici

Dr Mario Reljanović

Predsednik udruženja

Sarita Bradaš

psihološkinja i istraživačica

Dr Bojan Urdarević

vanredni profesor

Željka Jorgić Đokić

diplomirana pravnica

Ivan Sekulović

master prava

Dr Ljubinka Kovačević

vanredni profesor

Tanja Marković

samostalna advokatica

Marija N. Jovanović

advokatica

Dr Ana Knežević Bojović

naučni saradnik

Jovana Misailović

master prava